2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
47%
14:28:33
Danas kupljeno 4 kom.
Sveti Sava u narodnom predanju
850 rsd   450 rsd
Sveti Sava u narodnom predanju
Vladimir Ćorović

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Sveti Sava u narodnom predanju

У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

NEMA, I NEKA NE BUDE

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih.

„Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:
neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
| 1/6 | >>

Ferenc Barnaš

Druga smrt

Druga smrt
Oblast: EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST, *** AKCIJA ***
Izdavač: Sezam Book, 2014. god.
Pismo: lat
Povez: mek
Strana: 235 str.
Puna cena: 0 rsd
Popust: -550 rsd
Vaša cena: 550 rsd
kom. ubaci u korpu
Ferenc Barnaš
Druga smrt

U 2013. godini jednu od najeminentnijih mađarskih književnih nagrada osvojio je roman Ferenca Barnaša ,,Druga smrt,,. To je iznenadilo mađarsku književnu publiku, budući da Barnaš ne spada među pisce koji se često pojavljuju u javnosti, živi povučeno i retko objavljuje. Rođen je 1959. godine u siromašnoj porodici u Debrecinu, književnost i muziku studirao je u Budimpešti, a danas, nakon mnogih lutanja, uspona i padova radi kao čuvar u muzeju.
Uprkos tome što je ovo njegov četvrti roman, nikada nije utonuo u intelektualnu samodopadljivost. Mada je njegov prethodni roman, pod naslovom Deveti, osvojio nagradu Tibor Deri i bilo je onih koji su ga nazivali remek-delom. Roman od dve stotine strana preveden je i na engleski jezik, a njegovo pojavljivanje ni na engleskom govornom području nije prošlo bez odjeka – u Americi je 2010. nominovan za nagradu za najbolji strani roman. Deveti, čija se radnja odvija tokom socijalizma, govori u prvom licu o devetom detetu jedne velike katoličke porodice koja živi u velikom siromaštvu. I raniji Barnaševi romani, u kojima često govori o svojim lutanjima i o “karijeri” uličnog svirača, imaju korene u njegovoj autobiografiji.
Žanrovski gledano, Druga smrt je izvanredno delo, kompozicija mu je više muzička nego narativna. Narator, pripovedač u prvom licu, muškarac srednjih godina, nekada je bio profesor ali je zbog nepoznatog psihičkog oboljenja propao, a potom se primirio, zaposlivši se kao čuvar u muzeju. Pripovedač se kontinuirano samopreispituje i kao da pred nas izlaže onaj psihički poremećaj koji dotiče granicu ludila ali je ne prelazi, a koji bismo mogli nazvati neurozom koja se pruža sve do paranoje. Istovremeno možemo biti svedoci jednog procesa samoizlečenja, vežbi izdržljivosti, radikalnih mentalnih vežbi koje preispituju najosnovnije stvari: ko sam, gde sam, zbog čega sam ovde, šta čini moj život.
Čitamo, dakle, roman toka svesti, koji je izvanredno uzbudljiv budući da istražuje uslove opstanka, mentalnu i svesnu celovitost i konstantnu borbu sa slomom. Stubovi na kojima se održava svest, odnos prema vremenu, prostoru i kretanju, neprestano su ugroženi, a smrt vreba iza njih. Barnašu polazi za rukom da svest učini transparentnom i da stavi pred nas onu borbu za opstanak koja nas sve karakteriše, ali se oseća samo kada se izmestimo iz normalnosti. Druga smrt je minimalistički roman koji otkriva najosnovnije mentalne životne funkcije jednog čoveka, i na taj način, naravno, govori o svima. I naravno o odnosima sa drugim ljudima i sa prostorom: taj prostor ovaj put jeste Budimpešta, a u samom gradu, u njegovim zdanjima i ljudima, prisutna je istorija. Glavni junak ne samo da je na ratnoj nozi sa svojim mentalnim poremećajima, već i luta po gradu kao kakav istrošeni, zbunjeni lik, koji se sudara sa ključnim trenucima mađarske istorije dvadesetog veka, poput holokausta ili podivljalog kapitalizma tranzicije. Jevrejska Budimpešta postaje deo sopstvenog unutrašnjeg sveta, dok za njega Budimpešta nije metropola već preteća realnost. Promatranje, promišljanje, unutrašnji monolog i pisanje postaju pripovedaču terapeutska sredstva. Razmišljanje, ono svakodnevno, koje podupire našu egzistenciju, u ovom romanu postaje vidljivo i čujno.
Roman Ferenca Barnaša nije spektakularan, međutim tim je prodorniji, i uprkos tome što nije avanturistički, izvanredno je uzbudljiv. Preterivanjem i preuveličavanjem psihičkog oboljenja, ogoljeno “ja” ovde pokušava da progovori i da stvori odnos sa drugima, sa gradom (zapravo sa istorijom) ali i da se orijentiše u haosu koji žubori na dnu sveta svakoga od nas.

Viktorija Radič
s mađarskog jezika prevela Sandra Buljanović

EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST:

BEZ DAHA

BEZ DAHA

Lorenco Amuri

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
Eliksir besmrtnosti

Eliksir besmrtnosti

Gabi Glajhman

 
Puna cena 0 rsd
Popust -640 rsd
640 rsd
Priče staramajke

Priče staramajke

Radu Cukulesku

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
Prolećna izložba

Prolećna izložba

Đerđ Špiro

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
TEODOSIJE MLAĐI

TEODOSIJE MLAĐI

Razvan Radulesku

 
Puna cena 1.200 rsd
Popust 350 rsd
850 rsd
NEMA, I NEKA NE BUDE

NEMA, I NEKA NE BUDE

Edina Svoren

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
Ceo život

Ceo život

Romana Petri

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
Zemlja statua

Zemlja statua

Žak Abej

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
Povratak u Budućnost

Povratak u Budućnost

Gustav Murin

 
Puna cena 0 rsd
Popust -550 rsd
550 rsd
Promena podneblja

Promena podneblja

Hilari Mantel

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu