2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
40%
14:28:33
Danas kupljeno 2 kom.
Jadna mala kučka
750 rsd   450 rsd
Jadna mala kučka
Džeki Kolins

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Sveti Sava u narodnom predanju

У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

NEMA, I NEKA NE BUDE

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih.

„Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:
neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
| 1/6 | >>

Aleksandra Vojinović

Sećanja na Alžir

Sećanja na Alžir
Oblast: Domaći pisci, *** AKCIJA ***
Izdavač: Sezam Book
Pismo: Lat
Format: 140x200
Povez: Mek
Strana: 192 str.
Puna cena: 750 rsd
Popust: 250 rsd
Vaša cena: 500 rsd
kom. ubaci u korpu
U periodu od 1997-2002. godine moj suprug je radio kao diplomatski službenik u ambasadi SR Jugoslavije u Alžiru. Vreme koje smo zajedno proveli u tom gradu ostavilo je neizbrisiv trag u našem sećanju i našim ličnostima.

Živeli smo smo zajedno sa komšijama, prijateljima, osobljem ambasade, punih pet godina, koje sada zovemo, naših pet najlepših godina života u toj predivnoj, duhom i kulturom a nadasve dobrotom protkanoj sredini.

Samo najlepše nas vezuje za to vreme, za te dane i godine, za taj narod, grad i zemlju.


„Sećanja na Alžir“ je knjiga od priča o gradu Alžiru u jednom vremenu koje je obojeno crnom bojom i o istom tom gradu kada su se sve boje života ponovo probudile.



To je mozaik nacrtan rečima od doživljenog i preživljenog. Zasenčen mislima i osećanjima koje su taj grad i njegovi stanovnici, živeli i disali.

Kao jedna od retkih žena-strankinja, stanovnik tog grada u tom vremenu, imala sam priliku i mogućnost da kroz iskustvo života u njemu, upoznam sam grad, njegov ritam života, Alžirce i posebno žene Alžira.

Danas, sa stanovništa pravog poznavaoca mogu da kažem da razumem njihov karater i da sam bogatija jer sam upoznala tu kulturu.

Podelili smo, moj suprug i ja , sa tim narodom, ta jutra i noći straha i posle svega opet zajedno sa njima osetili svu radost mira i novog vremena.

Priče koje su od mene tražile da budu zapisane i ne zaboravljene, selile su se kroz vreme od našeg povratka, kroz različite računare, u sve novije i novije alatke za pisanje i čuvanje. Priče su uvek i ponovo nalazile načina da zajedno opstanu. Kao i mi.

Aleksandra Vojinović:

Sećanja na Alžir

Sećanja na Alžir

Aleksandra Vojinović

 
Puna cena 750 rsd
Popust 250 rsd
500 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu