2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
53%
14:28:33
Danas kupljeno 0 kom.
Između želje i razuma
750 rsd   350 rsd
Između želje i razuma
Žaklina Marković Mitić

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Sveti Sava u narodnom predanju

У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

NEMA, I NEKA NE BUDE

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih.

„Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:
neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
| 1/6 | >>

Ajlin Gudž

Sestre

Sestre
Oblast: Romani
Izdavač: Sezam Book
Pismo: LATINIČNO
Format: 140x200
Povez: Mek povez
Strana: 321 str.
Puna cena: 0 rsd
Popust: -620 rsd
Vaša cena: 620 rsd
kom. ubaci u korpu
Sestre Lindzi i Keri En su osetile surovost života još kao male. Njihova nemarna majka ne brine o njima i jedinu pomoć dobijaju iz neverovatnog izvora, od bivše striptizete po imenu gospođa Hani Lav. Kad im majka ode u zatvor, gospođa Hani bezuspešno pokušava da ih spase od razdvajanja i slanja u hraniteljske porodice.

Trideset godina kasnije, Lindzi i dalje pokušava da pronađe svoju sestru. Kao vlasnik knjižare u uspavanom kalifornijskom gradiću na obali mora Blu Mun Bej, imala je dovoljno sreće da je usvoji divan par koji joj nakon smrti ostavlja kuću uz Pacifik. Vlasnica je knjižare i iako se bori s finansijama da održi posao, ima relativno stabilan život.Ona ne zna da je Keri En imala potpuno drugačiji život. Lutala je od jednog doma do drugog, pobegla je kao tinejdžer i postala samohrana majka i lečeni zavisnik od droge. Bori se da povrati bilo kakvu sličnost s uobičajenim životom sebi i svom detetu, ali njeni izgledi da to uspe zavise možda samo od uspostavljanja ponovne veze sa svojom starijom sestrom koju nije videla od detinjstva.

Kad su se najzad ponovo srele očekivanja sestara se nisu ispunila. Ali kao dve prave sestre upuštene u najokrutnije životne borbe, one će se na kraju ujediniti uprkos svojim razlikama i tako sačuvati veru u nepovredivu porodičnu vezu. Takođe, obe sestre će pronaći ljubav svog života na neverovatnim mestima.

Na kraju, ova knjiga je priča o onome šta bi jedna porodica trebalo da bude i kako da pomogne svakom svom članu da pronađe ono za čim traga. Ovo je knjiga s velikim srcem koje imaju sve prave porodice.

Ajlin Gudž:

Žena u crvenom

Žena u crvenom

Ajlin Gudž

 
Puna cena 0 rsd
Popust -630 rsd
630 rsd
Vrt laži

Vrt laži

Ajlin Gudž

 
Puna cena 0 rsd
Popust -770 rsd
770 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu