2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
53%
14:28:33
Danas kupljeno 8 kom.
Između želje i razuma
750 rsd   350 rsd
Između želje i razuma
Žaklina Marković Mitić

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Sveti Sava u narodnom predanju

У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

NEMA, I NEKA NE BUDE

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih.

„Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:
neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
| 1/6 | >>

Razvan Radulesku

TEODOSIJE MLAĐI

TEODOSIJE MLAĐI
Oblast: EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST, *** AKCIJA ***, +*+*NOVOSTI*+*+
Izdavač: Sezam Book, 2017 god.
Pismo: latinica
Format: 14 x 20 cm
Povez: mek
Strana: 411 str.
Puna cena: 1.200 rsd
Popust: 350 rsd
Vaša cena: 850 rsd
kom. ubaci u korpu


Ovaj roman je fantastična priča koja društvene probleme i moralne norme ogrće bajkovitim plaštom. Njeni likovi bi se savršeno uklopili u društvo savremenih političara, oni se vrlo lako mogu susresti i u ovom našem stvarnom svetu, autor ih filtrira kroz svoj vlastiti osećaj apsurdnosti, daje im ekskluzivni identitet i ponekad im dopušta da se međusobno ubijaju, postavljaju jedni drugima zamke i otkrivaju svoje groteskno lice.
U svetu Razvana Raduleskua današnje geografske granice Rumunije ne postoje, one nestaju, a kao rezultat toga nastaju sukobi s istorijskim korenima, koji stvaraju nove teritorije. U kraljevstvu koje je nasledio Teodosije, premlad da bi izdržao bremen vlasti, pletu se intrige i vode se spektakularne bitke. Pozadina događaja je nalik istorijskoj – kraljevi sede na svojim prestoljima, ratnici se mačuju, svedoci smo sukoba između dvorova, balova tipičnih za neke druge epohe – ali ipak, priča ima i mnoge elemente savremenog sveta, čak i poprima, moglo bi se reći, postmodernistički kontekst.
Na nekoj potpuno drugoj ravni, ovo je priča o detinjstvu, koje se posmatra kroz oči odrasle osobe. Međutim, nije reč ni o samom detinjstvu, nego o detinjim fantazijama, o načinu na koji se događaji iz savremenog društva transformišu vizijom deteta u fantastično ludilo, u komične užase i tužne komedije. Ovo je roman o detinjstvu, ali onaj čija je poruka pre svega usmerena ka odraslima.

EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST:

SLIKE IZ ŽIVOTA M.

SLIKE IZ ŽIVOTA M.

Svetlana Žuhova

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
BEZ DAHA

BEZ DAHA

Lorenco Amuri

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
OPROSTI

OPROSTI

Ida Hegazi Hejer

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
NEOPAŽENO

NEOPAŽENO

Silvi Žermen

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
Zemlja statua

Zemlja statua

Žak Abej

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
Limb

Limb

Melanija Macuko

 
Puna cena 0 rsd
Popust -600 rsd
600 rsd
NEMA, I NEKA NE BUDE

NEMA, I NEKA NE BUDE

Edina Svoren

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
Povratak u Budućnost

Povratak u Budućnost

Gustav Murin

 
Puna cena 0 rsd
Popust -550 rsd
550 rsd
Prolećna izložba

Prolećna izložba

Đerđ Špiro

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
Ceo život

Ceo život

Romana Petri

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu