2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
53%
14:28:33
Danas kupljeno 8 kom.
Između želje i razuma
750 rsd   350 rsd
Između želje i razuma
Žaklina Marković Mitić

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Sveti Sava u narodnom predanju

У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

NEMA, I NEKA NE BUDE

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih.

„Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:
neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
| 1/6 | >>

Žak Abej

Zemlja statua

Zemlja statua
Oblast: EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST, *** AKCIJA ***
Izdavač: Sezam Book
Pismo: lat
Format: 140x200
Povez: mek
Strana: 325 str.
Puna cena: 750 rsd
Popust: 0 rsd
Vaša cena: 750 rsd
kom. ubaci u korpu


COBISS Narodna Biblioteka Srbije

"Iskreno, ne znam kako to da te statue izgledaju kao da svaka ima duboku i tajanstvenu posekotinu, ali kako ne biti dirnut takvim prizorom?"

U neko neodređeno vreme jedan putnik obilazi tajanstveni svet u kojem na imanjima ograđenim visokim i dugačkim zidinama ljudi uzgajaju statue...
Neumorno, baštovani sade, neguju i presađuju kamenje. Premda putnika vode u obilazak svog neobičnog kraja, da li mu zaista govore sve o pravilima svog društva?

Istovremeno avanturistička priča, bildungsroman (roman obrazovanja i razvoja) i knjiga o lucidnom snu, Zemlja statua zavodi i opčinjava čitaoca svojom širinom i snagom pripovedanja. Premda je napisana krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka, ova knjiga je trideset godina bila nepoznata javnosti jer joj je rukopis dugo bio izgubljen, a morala je potom i da preživi razne nesrećne okolnosti poput požara i problema u štampanju da bi najzad ugledala svetlo dana kao roman bez premca u francuskoj književnosti.

O piscu:
Pisac i slikar, Žak Abej, rođen je 1942. Nadahnut nadrealističkim delima, ali i popularnim romanima, napisao je obimno delo pod nazivom Cycle des Contrées (Ciklus o predelima), čiju osnovu čini roman Zemlja statua. Njegovo delo obrađuje teme tajni, pisanja, putovanja, a pisano je u vidu razrađenih tekstova i kratkih odlomaka, koji se međusobno nadopunjuju. Godine 2010, posthumno mu je dodeljena nagrada za životno delo, Wepler.

EVROPSKA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST:

Prolećna izložba

Prolećna izložba

Đerđ Špiro

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
NEMA, I NEKA NE BUDE

NEMA, I NEKA NE BUDE

Edina Svoren

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
Druga smrt

Druga smrt

Ferenc Barnaš

 
Puna cena 0 rsd
Popust -550 rsd
550 rsd
Eliksir besmrtnosti

Eliksir besmrtnosti

Gabi Glajhman

 
Puna cena 0 rsd
Popust -640 rsd
640 rsd
Ceo život

Ceo život

Romana Petri

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
Dogodilo se prvog septembra (ili nekog drugog dana)

Dogodilo se prvog septembra (ili nekog drugog dana)

Pavol Rankov

 
Puna cena 750 rsd
Popust 0 rsd
750 rsd
NEOPAŽENO

NEOPAŽENO

Silvi Žermen

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd
Limb

Limb

Melanija Macuko

 
Puna cena 0 rsd
Popust -600 rsd
600 rsd
TEODOSIJE MLAĐI

TEODOSIJE MLAĐI

Razvan Radulesku

 
Puna cena 1.200 rsd
Popust 350 rsd
850 rsd
BEZ DAHA

BEZ DAHA

Lorenco Amuri

 
Puna cena 850 rsd
Popust 350 rsd
500 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu