2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
47%
14:28:33
Danas kupljeno 8 kom.
Sveti Sava u narodnom predanju
850 rsd   450 rsd
Sveti Sava u narodnom predanju
Vladimir Ćorović

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Sveti Sava u narodnom predanju

У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.

NEMA, I NEKA NE BUDE

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih.

„Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:
neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”
| 1/6 | >>

Ivo Andrić

Znakovi pored puta

Znakovi pored puta
Oblast: IVO ANDRIĆ (BISERI NAŠEG NOBELOVCA)
Izdavač: Sezam Book
Pismo: LATINIČNO
Format: 145X205
Povez: Tvrd povez
Strana: 475 str.
Puna cena: 0 rsd
Popust: -900 rsd
Vaša cena: 900 rsd
kom. ubaci u korpu
Trajno je samo ono što nije dobilo oblik ni ime, što nikad nije ni napuštalo beskrajne i večite predele nepostojanja. Dnevnički u Andrićevim Znakovima pored puta jeste kratki tekst koji se može napisati u toku jednog dana, u kome pisac ispisuje trenutno raspoloženje, viđenje neke pojave, ličnosti, utisak sa puta ili misao koja ga preokupira. Godinama beležene i bez određenog reda pisane, takve zapise pisac sabira u knjigu koja postaje ogledalo njegove duše, a ne dnevnik. Princip organizacije tekstova u knjizi nije tok vremena, kao što je u klasičnom dnevniku, već spontani rad duše koja živo i osetljivo reaguje na svakodnevne podsticaje i prerađuje ih u meditacije i vizije, u snimke predela i ljudi. Spontanost i neobaveznost glavna su odlika takvog, višeg, duhovnog dnevnika kakvi su Znakovi pored puta. Tekst u njima raste i razvija se kao organsko tkivo: Jedan fragment naslanja se na drugi, a ovaj na sledeći, i tako do u nedogled. Ta ograničenost i spontano stapanje manjih tekstova u veće celine, delo, jedno je od glavnih odlika Andrićevog radnog postupka. Kaže sam na jednom mestu: Ja u stvari nisam nikada pisao knjige nego rašivene i razbacane tekstove koji su se s vremenom, sa manje ili više logike, povezivali u knjige romane ili zbirke pripovedaka. Takav radni postupak posebno je uočljiv u Znakovima pored puta. Reč je o kratkim zapisima koji se sami od sebe povezuju u veće celine da bi tako obuhvatili široki spektar života i mnogostruke stvarnosti onako kako se prelivaju u osetljivoj pesničkoj svesti.

Ivo Andrić:

Na Drini ćuprija

Na Drini ćuprija

Ivo Andrić

 
Puna cena 0 rsd
Popust -830 rsd
830 rsd
Gospođica

Gospođica

Ivo Andrić

 
Puna cena 0 rsd
Popust -720 rsd
720 rsd
The Bridge on the Drina

The Bridge on the Drina

Ivo Andrić

 
Puna cena 1.200 rsd
Popust 400 rsd
800 rsd
Omerpaša Latas

Omerpaša Latas

Ivo Andrić

 
Puna cena 0 rsd
Popust -720 rsd
720 rsd
Prokleta avlija

Prokleta avlija

Ivo Andrić

 
Puna cena 0 rsd
Popust -660 rsd
660 rsd
Porodična slika i druge priče

Porodična slika i druge priče

Ivo Andrić

 
Puna cena 0 rsd
Popust -720 rsd
720 rsd
Ex ponto, nemiri , lirika

Ex ponto, nemiri , lirika

Ivo Andrić

 
Puna cena 0 rsd
Popust -720 rsd
720 rsd
Signs by the Roadside

Signs by the Roadside

Ivo Andrić

 
Puna cena 1.250 rsd
Popust 450 rsd
800 rsd
Jelena, žena koje nema

Jelena, žena koje nema

Ivo Andrić

 
Puna cena 0 rsd
Popust -720 rsd
720 rsd
Travnička hronika

Travnička hronika

Ivo Andrić

 
Puna cena 0 rsd
Popust -900 rsd
900 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu