2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
39%
14:28:33
Danas kupljeno 7 kom.
Pelagićev narodni učitelj
2.800 rsd   1.700 rsd
Pelagićev narodni učitelj
Vasa Pelagić

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Gabo-Pisma i sećanja/ Plinio Apulejo Mendosa

Predgovor

Čuvam iz Pariza neuhvatljivu sliku na kojoj su sve moje stare čežnje. Bila je to veoma duga noć, jer nisam imao gde da spavam, i proveo sam je klanjajući glavom na klupama, grejući se toplim vazduhom iz ventilacije metroa, i izbegavajući policajce koji su me pretukli jer su me pomešali s nekim Alžircem. Najednom, pred zoru, učinilo mi se da su iščezli svi tragovi života, nestao je miris kuvanog karfiola, Sena je stala, a ja sam bio jedino živo biće u svetlucavoj magli jesenjeg utorka u pustom gradu. A onda se desilo: prelazeći most Sen Mišel, čuo sam korake koji mi se približavaju iz suprotnog smera, shvatio sam da je u pitanju muškarac, u magli sam razabrao tamno odelo, ruke u džepovima, tek počešljanu kosu, a kad smo se susreli na mostu, u deliću sekunde ugledao sam i njegovo bledo, koščato lice: plakao je.

Siromašni i još uvek nepoznati Garsija Markes, primoran da spava na klupi u parku, koga nam je on sâm upravo opisao, nalazi se i na stranicama ove knjige. To je isti onaj Gabo kog sam upoznao u jednom kafeu u Bogoti, kad mu je bilo tek dvadeset godina, a meni četiri-pet godina manje; isti onaj kog sam sreo pedesetih u Parizu i s kojim sam proživeo prijateljsku avanturu po mansardama, barovima i kafeima Latinske četvrti; isti onaj koji je sa mnom proputovao komunističke zemlje (u potrazi za vazda osujećenim snom) pre nego što ćemo se vratiti u Latinsku Ameriku i započeti novinarsku karijeru u Karakasu, Bogoti ili Havani. Delili smo istu strast prema književnosti, i gledao sam ga kako od sna otkida čitave sate kako bi pisao priče i romane. Uvek mi je pokazivao svoje rukopise. To je onaj nepoznati Gabo kojeg pamte samo njegovi najbliži i najstariji prijatelji.
S dopuštenjem mog kumčeta, a njegovog sina Rodriga, prilažem i nekoliko pisama u kojima mi je Gabo iz Meksika pričao o onome što trenutno piše. Još je bio daleko od slave. Međutim, ispostavilo se da mu ona nije ni prijala. „Smeta mi“, rekao mi je jednom; „slava me plaši, a veličanje me mnogo podseća na smrt“. S jednakom iskrenošću ogradiće se i od mitova i legendi koje će kritičari isplesti oko Sto godina samoće. Ne, nije želeo da smišlja alegorije čovečanstva. Kao što mi je rekao jednom kad je završio knjigu, namera mu je bila mnogo skromnija i jednostavnija: „Želeo sam samo da ostavim poetski i blagonaklon trag sveta iz mog detinjstva, koje sam proveo u jednoj velikoj, tužnoj kući, sa sestrom koja je jela zemlju i slepom bakom koja je proricala nesreću iz ustajale vode, i mnoštvom rođaka istog imena koji nisu pravili veliku razliku između sreće i ludila, i nikada nisu prestali da budu iskreni. To je ono što ja smatram dugačkom pesmom o svakodnevnom životu“. Da, to je, pre nego ma šta drugo, Sto godina samoće.
Ne znam kad sam osetio želju – možda bi trebalo da kažem potrebu – da napišem ovu knjigu. Zamislio sam je kao neku vrstu prizivanja u sećanje, način da se sačuvaju iskustva koja ne smeju biti prepuštena zaboravu. A kako su sećanja često brza i plahovita kao leptiri, odlučio sam da se, pošavši stopama impresionista, udaljim od bilo kakve stroge, klasične konstrukcije, i da rečenice prekidam neočekivanim skokovima na samoj stranici, koji će kao potezi četkicom naglasiti utiske o jednom proživljenom trenutku. Tako će, sasvim izvesno, iznenaditi čitaoca.
Za sam kraj ove knjige, prisetio sam se pobedonosnog vrhunca diskretne književne pustolovine koji je Gabo dostigao u svojim najtežim godinama: Nobelove nagrade za književnost. Zajedno s njim, taj smo period proživeli i mi, njegovi najbliskiji prijatelji. Nama je donela neizmernu radost. A njemu, kao što će čitaoci videti na samom kraju ove knjige, užasan strah.

Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Sveti Sava u narodnom predanju

У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.
| 1/4 | >>

Abdurahman Munif

Istočno od Mediterana

Istočno od Mediterana
Oblast: Romani
Izdavač: Sezam Book, 2014. god.
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Strana: 218 str.
Puna cena: 750 rsd
Popust: 200 rsd
Vaša cena: 550 rsd
kom. ubaci u korpu
„Veruj mi, čoveče, ti koji živiš na drugoj obali Mediterana, da nisam nosio pušku, da nikoga nisam ubio, pa su mi ipak udarali glavu o zid na stotine puta kao da ukucavaju eksere u jasenovinu! A udaranje glave o zid bilo je uvertira u simfoniju torture: posle toga su me tukli bičem. Bio sam nag dok su me udarali. Mada su se smenjivali, mada su bili snažni, umorili su se od udaranja. Kad su prestali s udarcima, u telu su počele da mi gore vatre. Gasili su mi cigarete po licu, po grudima. I po drugim mestima. I to nije sve. Kad su me uhvatili za mošnice i povukli ih, imao sam osećaj da umirem. Posle toga sam sedam dana bio okačen o tavanici. Ruke su mi bile vezane užetom. Uže me je vuklo prema tavanici, a ja sam stajao na vrhovima prstiju. Kad je prošlo tih sedam dana, noge su mi bile kao slonovske: otečene, modre, otežale.
Ne, neću više da pričam. Samo od sećanja na te dane čovek može da se izbezumi, tako da ni sve znanje i genijalnost medicine ne bi mogli ništa da učine. Ono što sam vam do sada ispričao tek je prvo poglavlje. Što se tiče ostalih poglavlja, izvinite što ne mogu da vam kažem nijedne reči o njima. Izdržao sam svu torturu, i šta mislite, da li sam kriknuo? Da li sam priznao? Ne. Bio sam nepokolebljiv, trpeo sam i izdržao više od kamile, ali se moj sunovrat dogodio u jednom mirnom trenutku. Čovek kojeg sada vidite pred sobom nije onoliko snažan koliko to sugeriše govor koji prebira po glavi. Nekad jeste bio snažan, a onda se najednom slomio i pao.


Abdurahman Munif (Aman 1933 – Damask 2004), po ocu Saudijac, a po majci Jordanac, jedan je od najplodnijih arapskih romansijera. Dela su mu prevođena na desetak svetskih jezika. U nekoliko navrata bio je nominovan za Nobelovu nagradu. Večno izazivajući gnev vlastodržaca svojim oštrim političkim stavovima, život je proveo seleći se od jedne do druge arapske zemlje. Jedno vreme živeo je i studirao u Beogradu. Kao veliki poštovalac dela Iva Andrića i Meše Selimovića objavio je brojne eseje o jugoslovenskim književnicima i preveo niz kraćih proznih dela sa srpskog.
Bio je odličan poznavalac prilika u zemljama Bliskog istoka, u kojima „niko ne može da se spase – ni onaj ko se bavi politikom, ni onaj ko se ne bavi, ni onaj ko voli režim, ni onaj ko ga ne voli“ i proročki upozoravao na opasnost od eksplozije nasilja. Aktuelni događaji u arapskim zemljama pokazuju da je bio u pravu.

Romani:

Tajna kaligrafa

Tajna kaligrafa

Rafik Šami

 
Puna cena 700 rsd
Popust 90 rsd
610 rsd
Ubistva u Istanbulu

Ubistva u Istanbulu

Ahmed Umit

 
Puna cena 850 rsd
Popust 150 rsd
700 rsd
Tri šoljice čaja

Tri šoljice čaja

Greg Mortenson

 
Puna cena 770 rsd
Popust 200 rsd
570 rsd
EACEA program

EACEA program

ČITAJ NA EVROPSKOM

 
Vrt laži

Vrt laži

Ajlin Gudž

 
Puna cena 850 rsd
Popust 80 rsd
770 rsd
Tamna strana ljubavi

Tamna strana ljubavi

Rafik Šami

 
Puna cena 850 rsd
Popust 70 rsd
780 rsd
Sestre

Sestre

Ajlin Gudž

 
Puna cena 800 rsd
Popust 180 rsd
620 rsd
Sto praznih strana

Sto praznih strana

Siril Masaroto

 
Puna cena 650 rsd
Popust 230 rsd
420 rsd
Nedodirljivi

Nedodirljivi

Džon Banvil

 
Puna cena 750 rsd
Popust 190 rsd
560 rsd
Školice

Školice

Hulio Kortasar

 
Puna cena 1.050 rsd
Popust 150 rsd
900 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu