Zlatna grana – proučavanje magije i religije - Džejms Džordž Frejzer

Opis

Zlatna grana – proučavanje magije i religije – autor Džejms Džordž Frejzer

Iz predgovora knjige Zlatna grana – proučavanje magije i religije:

Glavni cilj ove knjige je da objasni značajno pravilo kojim se određivalo nasleđe Dijaninog sveštenstva u Ariciji. Kad sam prvi put preduzeo da rešim taj problem, pre više od trideset godina, mislio sam da ću rešenje moći da izložim sasvim ukratko, ali sam brzo video da je bilo potrebno razmotriti i pretresti izvesna opštija pitanja, od kojih neka jedva da su bila i dodirnuta ranije, ako sam hteo da rešenje bude verovatno, pa čak i razumljivo. U izdanjima koja su se rađala jedna za drugim, diskusija ovih i srodnih predmeta zauzimala je sve više i više prostora, a istraživanje se razgranjavalo u sve veći broj pravaca, dok se dve sveske prvog dela nisu proširile u dvanaest. U međuvremenu često je izražavana želja da se delo izda u sažetijem obliku. Ovo skraćenje je pokušaj da se ta želja zadovolji i da se time ovo delo učini pristupačnim širem krugu čitalaca. Mada je veličina knjige znatno smanjena, trudio sam se da zadržim njene glavne principe, sa onoliko primera koliko je dovoljno da se ti principi jasno prikažu. Jezik prvobitnog dela takođe je uglavnom sačuvan, mada je ovde-onde izlaganje nešto skraćeno. Da bih zadržao što više teksta, žrtvovao sam sve napomene i sve tačne upute na izvore. Čitaoci koji žele da doznaju izvor ma kojeg pojedinačnog tvrđenja moraju se poslužiti većim delom, koje je potpuno dokumentovano i snabdeveno potpunom listom upotrebljene književnosti.

U ovom skraćenom izdanju niti sam dodao novo gradivo niti menjao gledišta izražena u poslednjem izdanju, jer je dokazni materijal do koga sam došao u međuvremenu uglavnom ili potvrdio moje ranije zaključke ili pružio nove ilustracije starih principa. Tako, na primer, o važnom pitanju prakse ubijanja kraljeva po isteku određenog roka ili čim ih zdravlje i snaga počnu da izdaju, dokazni materijal koji ukazuje na veliku rasprostranjenost toga običaja znatno je u međuvremenu povećan. Jedan ubedljiv primer ograničene monarhije te vrste pruža nam moćna srednjovekovna monarhija Hazara u južnoj Rusiji, gde su kraljevi bili stalno u opasnosti da budu ubijeni po isteku određenog roka ili svaki put kad god je izgledalo da neka opšta nedaća, kao suša, nerodica ili poraz u ratu, ukazuje na opadanje njihovih prirodnih moći. Primere o sistematskom ubijanju hazarskih kraljeva, crpljenje iz opisa starih arabljanskih putnika, sakupio sam u jednom drugom delu. Afrika je takođe pružila nekoliko novih primera slične prakse kraljoubistva. Međutim, među ovima možda je najupadljiviji običaj, koji je nekada upražnjavan u Banioru, da svake godine iz jednog posebnog bratstva izaberu prividnog kralja – za koga se pretpostavljalo da je u njemu ovaploćen pokojni kralj, sa čijim je udovicama vršio snošaj u kraljevom mauzoleju – i da ga posle jednonedeljne vladavine udave. Ovaj običaj pruža blisku paralelu sa starom vavilonskom svetkovinom Sakai, kojom su prilikom prividnog kralja oblačili u kraljevsko ruho i dopuštali mu da uživa sa pravim kraljevima naložnicima, a posle petodnevne vladavine skidali ga golog, šibali i ubijali. Na tu svetkovinu nedavno su opet bacili novu svetlost izvesni asirski napisi, koji kao da potvrđuju tumačenje koje sam ranije dao o toj svetkovini da je ona proslava Nove godine i da je od nje potekla jevrejska svetovina Furim. Druge, nedavno otkrivene paralele sa sveštenim kraljevima Aricije, pružaju afrički sveštenici i kraljevi koji su ubijani posle sedme ili druge godine, a pre toga stalno bili izloženi opasnosti da ih napadne i ubije kakav snažan čovek, koji posle toga nasledi sveštenstvo odnosno kraljevinu. Sa ovim i drugim primerima sličnih običaja pred nama više nije moguće da pravilo o nasleđu Dijaninog sveštenstva u Africi smatramo izuzetnim: jasno je da je ono samo primer jedne rasprostranjene ustanove, čiji su najbrojniji slučajevi dosad nađeni u Africi. Ukoliko te činjenice ukazuju na rani uticaj Afrike na Italiju, pa čak i na postojanje afričkog stanovništva u južnoj Evropi, ne usuđujem se da kažem. Praistorijski odnosi između ova dva kontinenta još uvek su tamni i još su u toku ispitivanja.

Da li je moje objašnjenje tačno ili nije mora se ostaviti budućnosti da reši. Uvek ću biti gotov da ga napustim ako se predloži neko bolje. U međuvremenu, predajući ovu knjigu u njenom novom obliku oceni javnosti, želim da je zaštitim od pogrešnog razumevanja njenog cilja, koje je još uvek često, mada sam se i ranije trudio da ga ispravim. Ako sam se u ovom delu poduže zadržao na obožavanju drveća, to nije zato što preuveličavam njegovu važnost u istoriji religije, a još manje zato što želim da iz njega izvučem ceo sistem mitologije, već je to samo zato što nisam mogao zanemariti taj predmet pri pokušaju da objasnim značaj sveštenika koji je nosio titulu kralja šume, a koji je sticao pravo na to dostojanstvo odlaganjem grane – zlatne grane – sa drveta u svetom gaju. Ali, ja sam daleko od toga da obožavanju drveća pripisujem najveću važnost za evoluciju religije i mislim da je ono bilo manje važno od drugih činilaca, a naročito od straha od umrlih ljudi, za koju uglavnom verujem da je po svoj prilici bio najmoćnija sila u stvaranju primitivne religije. Nadam se da mi se posle ovog izričitog odricanja neće prebacivati da sam prihvatio sistem mitologije koji smatram ne samo pogrešnim, već i bezrazložnim i besmislenim. Ali, ja sam suviše dobro upoznat sa hidrom greške i ne očekujem da ću sečenjem jedne glave čudovišta sprečiti da druga, ili čak ista, ne nikne ponovo. Oslanjam se na iskrenost i inteligenciju mojih čitalaca da isprave ovu ozbiljnu grešku u razumevanju mojih gledišta poređenjem ili sa mojom izričitom izjavom. – Brik Kort, Templ, London, juna 1922. Dž. Dž. FREJZER

Iz sadržaja knjige Zlatna grana – proučavanje magije i religije:

• PREDGOVOR
• GLAVA PRVA KRALJ ŠUME
  Dijana i Virbije
  Artemida i Hipolit
  Kratak pregled

• GLAVA DRUGA SVEŠTENIČKI KRALJEVI

• GLAVA TREĆA SIMPATIČKA MAGIJA
  Princip magije
  Homeopatična ili imitativna magija
  Prenosna magija
  Mađioničarev napredak

• GLAVA ČETVRTA MAGIJA I RELIGIJA
• GLAVA PETA MAGIJSKA KONTROLA VREMENA
  Javni mađioničar
  Magijska kontrola kiše
  Magijska kontrola Sunca
  Magijska kontrola vetra

• GLAVA ŠESTA MAĐIONIČARI KAO KRALJEVI
• GLAVA SEDMA BOGOVI OVAPLOĆENI U LJUDSKOM OBLIKU
• GLAVA OSMA KRALJEVI RAZNIH OBLASTI PRIRODE
• GLAVA DEVETA OBOŽAVANJE DRVEĆA
  Duhovi drveća
  Blagotvorne moći duhova drveća

• GLAVA DESETA OSTACI OBOŽAVANJA DRVEĆA U MODERNOJ EVROPI
• GLAVA JEDANAESTA UTICAJ POLOVA NA BILJE
• GLAVA DVANAESTA SVETI BRAK
  Dijana kao boginja plodnosti
  Brak bogova

• GLAVA TRINAESTA KRALJEVI RIMA I ALBE
  Numa i Egerija
  Kralj kao Jupiter

• GLAVA ČETRNAESTA NASLEDSTVO KRALJEVSKOG PRESTOLA U STAROM LACIJU
• GLAVA PETNAESTA OBOŽAVANJE HRASTA
• GLAVA ŠESNAESTA DIJAN I DIJANA
• GLAVA SEDAMNAESTA TERET KRALJEVSTVA
  Kraljevski i sveštenički tabui
  Odvajanje duhovne od svete vlasti

• GLAVA OSAMNAESTA OPASNOSTI PO DUŠU
  Duša kao čovečuljak
  Odsutnost i prizivanje duše
  Duša kao senka i refleksija

• GLAVA DEVETNAESTA TABUISANE RADNJE
  Tabui u opštenju sa strancima
  Tabui o jelu i piću
  Tabui o pokazivanju lica
  Tabui o napuštanju kuće
  Tabui o preostaloj hrani

• GLAVA DVADESETA TABUISANA LICA
  Tabuisani kraljevi i poglavice
  Tabuisana ožalošćena lica
  Žene tabuisane za vreme menstruacije i porođaja
  Tabuisani ratnici
  Tabuisani pobednici
  Tabuisani lovci i ribari

• GLAVA DVADESET PRVA TABUISANE STVARI
  Značenje tabua
  Tabuisano gvožđe
  Tabuisano oštro oružje
  Tabuisana krv
  Tabuisana glava
  Tabuisana kosa
  Obredi pri šišanju kose
  Sklanjanje odsečene kose i noktiju
  Tabuisana pljuvačka
  Tabuisana hrana
  Tabuisani čvorovi i prstenovi

• GLAVA DVADESET DRUGA TABUISANE REČI
  Tabuisana lična imena
  Tabuisana imena srodnika
  Tabuisana imena mrtvih
  Tabuisana imena kraljeva i drugih svetih lica
  Tabuisana imena bogova

• GLAVA DVADESET TREĆA NAŠ DUG DIVLJAKU
• GLAVA DVADESET ČETVRTA UBIJANJE BOŽANSKOG KRALJA
  Smrtnost bogova
  Ubijanje iznemoglih kraljeva
  Ubijanje kraljeva po isteku određenog roka

• GLAVA DVADESET PETA PRIVREMENI KRALJEVI
• GLAVA DVADESET ŠESTA ŽRTVOVANJE KRALJEVOG SINA
• GLAVA DVADESET SEDMA NASLEDSTVO DUŠE
• GLAVA DVADESET OSMA UBIJANJE DUHA DRVETA
  Duhovske maske
  Sahranjivanje karnevala
  Iznošenje smrti
  Donošenje leta
  Bitka leta i zime
  Smrt i uskrsnuće Kostrubonke
  Smrt i oživljavanje bilja
  Slični obredi u Indiji
  Magijsko proleće

• GLAVA DVADESET DEVETA MIT O ADONISU
• GLAVA TRIDESETA ADONIS U SIRIJI
• GLAVA TRIDESET PRVA ADONIS NA KIPRU
• GLAVA TRIDESET DRUGA ADONISOV KULT
• GLAVA TRIDESET TREĆA ADONISOVE BAŠTE
• GLAVA TRIDESET ČETVRTA ATISOV MIT I KULT
• GLAVA TRIDESET PETA ATIS KAO BOG BILJA
• GLAVA TRIDESET ŠESTA LJUDSKI PREDSTAVNICI ATISA
• GLAVA TRIDESET SEDMA ISTOČNJAČKE RELIGIJE NA ZAPADU
• GLAVA TRIDESET OSMA MIT O OZIRISU
• GLAVA TRIDESET DEVETA OBREDI POSVEĆENI OZIRISU
  Narodni obredi
  Zvanični obredi

• GLAVA ČETRDESETA OZIRISOVA PRIRODA
  Oziris kao bog žita
  Oziris kao duh drveta
  Oziris kao bog plodnosti
  Oziris kao bog mrtvih

• GLAVA ČETRDESET PRVA IZIDA
• GLAVA ČETRDESET DRUGA OZIRIS I SUNCE
• GLAVA ČETRDESET TREĆA DIONIS
• GLAVA ČETRDESET ČETVRTA DEMETRA I PERSEFONA
• GLAVA ČETRDESET PETA MAJKA ŽITA I DEVOJKA ŽITA U SEVERNOJ EVROPI
• GLAVA ČETRDESET ŠESTA MAJKA ŽITA U RAZNIM ZEMLJAMA
  Majka žita u Americi
  Majka pirinča u Istočnim Indima
  Duh žita ovaploćen u ljudskim bićima
  Dvostruka personifikacija žita kao majke i ćerke

• GLAVA ČETRDESET SEDMA LITJERS
  Pesme žetelaca
  Ubijanje duha žita
  Žrtvovanje ljudi radi dobre žetve
  Ubijanje duha žita u njegovim ljudskim predstavnicima

• GLAVA ČETRDESET OSMA DUH ŽITA U OBLIKU ŽIVOTINJE
  Ovaploćenje duha žita u životinjama
  Duh žita kao vuk ili pas
  Duh žita kao petao
  Duh žita kao zec
  Duh žita kao mačka
  Duh žita kao koza
  Duh žita kao bik, krava ili vo
  Duh žita kao konj ili kobila
  Duh žita kao svinjče (vepar ili krmača)
  O životinjskim ovaploćenjima duha žita

• GLAVA ČETRDESET DEVETA STARA BOŽANSTVA BILJA KAO ŽIVOTINJE
  Dionis, jarac i bik
  Demetra, svinjče i konj
  Atis, Adonis i svinja
  Oziris, svinja i bik
• Virbije i konj

• GLAVA PEDESETA JEDENJE BOGA
  Sakrament prvih plodova
  Jedenje boga kod Acteka
  Mnogi mani u Ariciji

• GLAVA PEDESET PRVA HOMEOPATIČNA MAGIJA MESNE HRANE
• GLAVA PEDESET DRUGA UBIJANJE BOŽANSKE ŽIVOTINJE
  Ubijanje svetog mišara
  Ubijanje svetog ovna
  Ubijanje svete zmije
  Ubijanje svetih kornjača
  Ubijanje svetog medveda

• GLAVA PEDESET TREĆA UMILOSTIVLJAVANJE DIVLJIH ŽIVOTINJA OD STRANE LOVCA
• GLAVA PEDESET ČETVRTA VRSTE ŽIVOTINJSKOG SAKRAMENTA
  Egipatske i ainske vrste sakramenta
  Povorke sa svetim životinjama

• GLAVA PEDESET PETA PRENOŠENJE ZLA
  Prenošenje na mrtve predmete
  Prenošenje na životinje
  Prenošenje na ljude
  Prenošenje zla u Evropi

• GLAVA PEDESET ŠESTA JAVNO ISTERIVANJE ZLA
  Sveprisutnost demona
  Povremeno isterivanje zala
  Periodično isterivanje zala

• GLAVA PEDESET SEDMA JAVNI JARCI GREHA
  Isterivanje ovaploćenih zala
  Povremeno odašiljanje zala vozilima
  Periodično odašiljanje zala vozilima
  O jarcima greha uopšte

• GLAVA PEDESET OSMA LJUDSKA BIĆA KAO JARCI GREHA U ANTIČKO DOBA
  Ljudsko biće kao jarac greha u starom Rimu
  Ljudsko biće kao jarac greha u Grčkoj
  Rimske Saturnalije

• GLAVA PEDESET DEVETA UBIJANJE BOGA U MEKSIKU
• GLAVA ŠEZDESETA IZMEĐU NEBA I ZEMLJE
  Ne dodirivati zemlju
  Ne gledati sunce
  Odvajanje devojaka u doba puberteta
  Razlozi za odvajanje devojaka u doba puberteta

• GLAVA ŠEZDESET PRVA MIT O BALDERU
• GLAVA ŠEZDESET DRUGA SVETKOVINE S VATROM U EVROPI
  Svetkovine s vatrom uopšte
  Vatre za vreme Velikog posta
  Uskršnje vatre
  Majske vatre
  Dugodnevičke vatre
  Vatre uoči Svih svetih
  Kratkodnevičke vatre
  Živa vatra

• GLAVA ŠEZDESET TREĆA OBJAŠNJENJE SVETKOVINA S VATROM
  O svetkovinama s vatrom
  Solarna teorija o svetkovinama s vatrom
  Čistilačka teorija o svetkovinama s vatrom

• GLAVA ŠEZDESET ČETVRTA SPALJIVANJE LJUDSKIH BIĆA
  Spaljivanje figura
  Spaljivanje ljudi i životinja

• GLAVA ŠEZDESET PETA BALDER I IMELA
• GLAVA ŠEZDESET ŠESTA SPOLJAŠNJA DUŠA U NARODNIM PRIČAMA
• GLAVA ŠEZDESET SEDMA SPOLJAŠNJA DUŠA U NARODNIM OBIČAJIMA
  Spoljašnja duša u mrtvim predmetima
  Spoljašnja duša u biljkama
  Spoljašnja duša u životinjama
  Obred smrti i uskrsnuća

• GLAVA ŠEZDESET OSMA ZLATNA GRANA
• GLAVA ŠEZDESET DEVETA RASTANAK SA NEMIJEM