2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
39%
14:28:33
Danas kupljeno 1 kom.
ISTORIJA SRBA
2.800 rsd   1.700 rsd
ISTORIJA SRBA
Vladimir Ćorović

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Andrić opisao kako se naš svet ponaša u doba epidemije

Rakija i beli luk kao preventiva od zaraze, zabrana kretanja - ko je u mestu zaraze da ne izlazi, ko je zdrav da tamo ne ide - i brojni pametnjakovići koji su se ipak odlučili za put jer su "zdravi kao dren" a i kuga je "tamo negde"... Ne, nije scena iz Srbije ovih dana, već iz sredine 19. veka u Bosni, kako nam je preneo Ivo Andrić.

Da se ljudska narav ne menja mnogo uprkos protoku vekova, odavno je poznato. Jedan od najboljih primera za to naći ćemo kod – koga drugog – Ive Andrića.

U jednom delu romana “Na Drini ćuprija” opisao je kako su se stanovnici Višegrada ponašali sredinom 19. veka kada je samo stotinak kilometara udaljeno Sarajevo za 25 godina dva puta zahvatila epidemija kuge i jednom kolere.

Čuvari reda su pili rakiju i jeli beli luk kao preventivu a, za vreme nametnutog karantina, imali pune ruke posla sa neodgovornim putnicima koji su ih uveravai da su baš oni “zdravi kao dren” i da nemaju veze sa kolerom koja je čak “tamo negde, u Sarajevu”…

Za tih dvadeset i pet godina iz sredine XIX veka dva puta je u Sarajevu morila kuga i jednom kolera. U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstava koja je, prema tradiciji, još Muhamed dao svojim vernicima za njihovo držanje u slučaju zaraze: »Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti druge.«

A kako se ljudi ne pridržavaju ni najspasonosnijih uputstava, čak ni kad potiču od božjeg Poslanika, ako nisu »silom vlasti« primorani na to, vlast je prilikom svake »morije« ograničavala ili potpuno obustavljala putnički i poštanski saobraćaj…

Nestajalo je građana, zaposlenih i dokonih, zamišljenih ili raspevanih, a na pustoj sofi sedela je opet, kao u vreme buna i ratova, straža od nekoliko zaptija… Primali su poštu od konjanika, ali sa svim merama predostrožnosti… Zaptije bi prihvatile kleštima svako pojedino pismo i okadile ga na dimu…

Ali glavni posao nije bio sa pismima, nego sa živim ljudima. Svakog dana naiđe po nekoliko putnika, trgovaca, pismonoša, skitnica. Kod samog prilaza ka mostu dočekuje ih zaptija i već izdaleka daje rukom znak da se dalje ne može. Putnik zastaje ali počne da pregovara… A svaki od njih smatra da je neophodno potrebno da ga puste u varoš, i svaki uverava da je zdrav kao dren i da nema nikakve veze sa kolerom koja je — »daleko joj lepa kuća« — tamo negde u Sarajevu…

Tu se u razgovor umešaju i ostale zaptije… A viču već i stoga što sedeći na kapiji zaptije po vas dan pijuckaju rakiju i jedu beli luk… jer se veruje da su obe te stvari dobre protiv zaraze: a oni se tim pravom obilno služe.

Životna inspiracija

Dr Džon Demartini
Životna inspiracija

Otkrijte snagu u planiranju svog života tako da postanete ono što zaista volite da budete, a ne ono što neko drugi misli da bi trebalo da budete.

Kako razmišljaju milioneri

Knjiga Kako razmišljaju milioneri otkriva kariku koja nedostaje
između priželjkivanja uspeha i ostvarivanja uspeha!
| 1/6 | >>

Edina Svoren

NEMA, I NEKA NE BUDE

NEMA, I NEKA NE BUDE
Oblast: Evropska nagrada za književnost, *** AKCIJA ***
Izdavač: Sezam Book
Pismo: latinica
Format: 14 x 20 cm
Povez: mek
Strana: 160 str.
Puna cena: 850 rsd
Popust: 350 rsd
Vaša cena: 500 rsd
kom. ubaci u korpu


Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih.

„Dobro jutro. Mislim se, zašto baš sedam dana čini celinu. Ne volim način na koji se nazivi za dane ponavljaju svake nedelje. Vreme ponekad zastane i onda nastane mala pauza. Ne samo što ne znam šta će se sledeće dogoditi, zapravo ne znam ni da li će se išta dogoditi. Čak mislim i da nikada neću odrasti. Ali, jedno sigurno znam:
neću moći da imam decu. Niko neće želeti da se skinem i da bez odeće posmatram njegovo golo telo. Moji gresi ne mogu da se ispovede. Kada vreme preskoči, za to nema opipljivog znaka. Barem moji drugari iz razreda to ne primećuju, iako se pismo koje se šalje ispod klupe zaustavlja kod mene. Teta Emi mi se smeši pod sivom maramom na tufne, mada ni ona ne primećuje da me nema nigde. Vidi samo pismo. Uzima ga, ali ga ne čita, onako kako to čine ostali nastavnici. I ne otvara ga. Teta Emi ima razmaknute oči, široko čelo, okrugao nos. Teta Emi greši: misli da sam umiljata. Uspela sam da je prevarim i sada već maštam o tome kako će se razočarati. Počela sam da vodim dnevnik, Majka mi ga je kupila za imendan: zapisala sam da ću umreti. Mada ne verujem ni u to da sam se rodila. Nikada nikoga nisam volela tako kao tetu Emi – i to ću da zapišem, odmah na prvoj stranici, malim slovima. Oduševljena sam time što su listovi dnevnika žuti, kruti i šuškaju poput nacrta, dokumenata ili pisama u Tatičinoj fioci, na nemačkom jeziku, napisani goticom. Ne bih baš bila oduševljena kada bi sveska mirisala kao iz prodavnice. Ne volim nove stvari. Dobro jutro. Šta znači to da sunce sija: mogu iz moje sobe da mu vidim zrake. Sudbina mi je bila naklonjena: mogu da vidim sunce čak i dok ležim u krevetu. Ima onih koji ga ne vide ni kroz prozor, kao recimo Majorovi, koji su se uselili u naše potkrovlje. Kako god da okreću glavu, iz potkrovlja se vidi samo talasasti krov i bušna streha. Tako im zapalo. Ali, ipak je jasno da smo mi ti koji smo ustali, a ne sunce...”

Evropska nagrada za književnost:

NEOPAŽENO

NEOPAŽENO

Silvi Žermen

 
Puna cena 700 rsd
Popust 200 rsd
500 rsd
TEODOSIJE MLAĐI

TEODOSIJE MLAĐI

Razvan Radulesku

 
Puna cena 1.200 rsd
Popust 350 rsd
850 rsd
BEZ DAHA

BEZ DAHA

Lorenco Amuri

 
Puna cena 850 rsd
Popust 517 rsd
333 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu