2CheckOut & Paypal

Extra ponuda

Preostalo vreme
39%
14:28:33
Danas kupljeno 1 kom.
ISTORIJA SRBA
2.800 rsd   1.700 rsd
ISTORIJA SRBA
Vladimir Ćorović

Prelistajte:

Bebina knjiga za devojčice i dečake
(PDF 21 MB)

Andrić opisao kako se naš svet ponaša u doba epidemije

Rakija i beli luk kao preventiva od zaraze, zabrana kretanja - ko je u mestu zaraze da ne izlazi, ko je zdrav da tamo ne ide - i brojni pametnjakovići koji su se ipak odlučili za put jer su "zdravi kao dren" a i kuga je "tamo negde"... Ne, nije scena iz Srbije ovih dana, već iz sredine 19. veka u Bosni, kako nam je preneo Ivo Andrić.

Da se ljudska narav ne menja mnogo uprkos protoku vekova, odavno je poznato. Jedan od najboljih primera za to naći ćemo kod – koga drugog – Ive Andrića.

U jednom delu romana “Na Drini ćuprija” opisao je kako su se stanovnici Višegrada ponašali sredinom 19. veka kada je samo stotinak kilometara udaljeno Sarajevo za 25 godina dva puta zahvatila epidemija kuge i jednom kolere.

Čuvari reda su pili rakiju i jeli beli luk kao preventivu a, za vreme nametnutog karantina, imali pune ruke posla sa neodgovornim putnicima koji su ih uveravai da su baš oni “zdravi kao dren” i da nemaju veze sa kolerom koja je čak “tamo negde, u Sarajevu”…

Za tih dvadeset i pet godina iz sredine XIX veka dva puta je u Sarajevu morila kuga i jednom kolera. U tim slučajevima kasaba se pridržavala uputstava koja je, prema tradiciji, još Muhamed dao svojim vernicima za njihovo držanje u slučaju zaraze: »Dok bolest vlada u nekom mestu, ne idite tamo, jer se možete zaraziti, a ako ste u mestu gde bolest vlada, ne idite iz tog mesta jer možete zaraziti druge.«

A kako se ljudi ne pridržavaju ni najspasonosnijih uputstava, čak ni kad potiču od božjeg Poslanika, ako nisu »silom vlasti« primorani na to, vlast je prilikom svake »morije« ograničavala ili potpuno obustavljala putnički i poštanski saobraćaj…

Nestajalo je građana, zaposlenih i dokonih, zamišljenih ili raspevanih, a na pustoj sofi sedela je opet, kao u vreme buna i ratova, straža od nekoliko zaptija… Primali su poštu od konjanika, ali sa svim merama predostrožnosti… Zaptije bi prihvatile kleštima svako pojedino pismo i okadile ga na dimu…

Ali glavni posao nije bio sa pismima, nego sa živim ljudima. Svakog dana naiđe po nekoliko putnika, trgovaca, pismonoša, skitnica. Kod samog prilaza ka mostu dočekuje ih zaptija i već izdaleka daje rukom znak da se dalje ne može. Putnik zastaje ali počne da pregovara… A svaki od njih smatra da je neophodno potrebno da ga puste u varoš, i svaki uverava da je zdrav kao dren i da nema nikakve veze sa kolerom koja je — »daleko joj lepa kuća« — tamo negde u Sarajevu…

Tu se u razgovor umešaju i ostale zaptije… A viču već i stoga što sedeći na kapiji zaptije po vas dan pijuckaju rakiju i jedu beli luk… jer se veruje da su obe te stvari dobre protiv zaraze: a oni se tim pravom obilno služe.

Životna inspiracija

Dr Džon Demartini
Životna inspiracija

Otkrijte snagu u planiranju svog života tako da postanete ono što zaista volite da budete, a ne ono što neko drugi misli da bi trebalo da budete.

Kako razmišljaju milioneri

Knjiga Kako razmišljaju milioneri otkriva kariku koja nedostaje
između priželjkivanja uspeha i ostvarivanja uspeha!
| 1/6 | >>

Gabrijel Garsija MARKES

Nisam došao da držim govor

Nisam došao da držim govor
Oblast: .Gabrijel G. Markes, *NOVOSTI*, *** AKCIJA ***
Izdavač: Sezam Book, 2019 god.
Pismo: Latinica
Povez: Tvrd
Strana: 154 str.
Puna cena: 950 rsd
Popust: 250 rsd
Vaša cena: 700 rsd
kom. ubaci u korpu
Tekstovi koje je Gabrijel Garsija Markes objedinio u ovoj knjizi napisani su sa namerom da ih autor lično pročita u javnosti, pred publikom, a nastajali su praktično tokom celog njegovog života, od prvog, koji piše sa šesnaest godina, opraštajući se sa svojim starijim kolegama u Sipakiri 1944, sve do onoga koji čita pred Akademijom za jezik i vladarima Španije 2007.

Već u prvim tekstovima jasno je uočljiv otpor mladog kolumbijskog pisca prema govorništvu. „Nisam došao da držim govor“ upozorava svoje kolege iz Liceja prvi put kad se popne na pozornicu, a istu tu rečenicu autor je izabrao i kao naslov ove knjige. U sledećem tekstu, „Kako sam počeo da pišem“, koji je pročitao kao već uspešan autor Sto godina samoće, 1970, još jednom obaveštava slušaoce o svom otporu prema tom žanru: „Postao sam pisac na isti način kao što sam se i popeo na ovu scenu: silom“. U trećem pokušaju, prilikom primanja Nagrade „Romulo Galjegos“, 1972, govori kako je pristao da uradi „dve stvari koje sam sebi obećao da nikad neću uraditi: da primim nagradu i da održim govor“.

Deset godina kasnije Gabrijel Garsija Markes primio je Nobelovu nagradu za književnost i našao se pred nezaobilaznim zadatkom da napiše najvažniji govor koji u svom životu može da napiše jedan pisac. Rezultat toga je maestralno delo: „Samoća Latinske Amerike“. Od tog trenutka ovaj je žanr zauzeo ključno mesto u njegovom životu čuvenog i cenjenog pisca, čije su prisustvo i reči bili traženi širom planete.

Gabrijel Garsija MARKES:

Hronika najavljene smrti

Hronika najavljene smrti

Gabrijel Garsija MARKES

 
Puna cena 1.100 rsd
Popust 300 rsd
800 rsd
Oči plavog psa

Oči plavog psa

Gabrijel Garsija MARKES

 
Puna cena 1.100 rsd
Popust 300 rsd
800 rsd
Sećanje na moje tužne kurve

Sećanje na moje tužne kurve

Gabrijel Garsija MARKES

 
Puna cena 1.100 rsd
Popust 300 rsd
800 rsd
Sto godina samoće

Sto godina samoće

Gabrijel Garsija MARKES

 
Puna cena 1.200 rsd
Popust 300 rsd
900 rsd
S puta po Istočnoj Evropi

S puta po Istočnoj Evropi

Gabrijel Garsija MARKES

 
Puna cena 1.200 rsd
Popust 500 rsd
700 rsd
Patrijarhova jesen

Patrijarhova jesen

Gabrijel Garsija MARKES

 
Puna cena 1.200 rsd
Popust 400 rsd
800 rsd
Ljubav u doba kolere

Ljubav u doba kolere

Gabrijel Garsija MARKES

 
Puna cena 1.200 rsd
Popust 300 rsd
900 rsd

 
Uspešno dodato u korpu.

Pregledaj korpu     Nastavi kupovinu