Nagrađujemo čitaoce online kursevima obrade teksta i engleskog jezika.
Dragi čitaoci,
Svetski dan knjige i autorskih prava je danas 23.aprila, a naša kuća u saradnji sa LINK grupom za vas ima sjajnu vest.
BusinessAcademy, kao članica edukativnih ustanova u okviru LINK grupacije, ove godine vam pruža priliku da usavršite svoj engleski ili savladate veštinu obrade teksta, pomoću kojih ćete napredovati kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu.
Ukoliko želite da dobijete jedan od ponuđenih besplatnih kurseva (engleski jezik / obrada teksta MS Word), potrebno je da odgovorite na pitanje:
Ko je napisao knjigu S puta po Istočnoj Evropi¬
Tri čitaoca će dobiti mogućnost da potpuno besplatno pohađaju kurs po želji.
Ukoliko budete jedan od dobitnika, dobićete poklon-kod, pomoću kojeg ostvarujete pravo na besplatan online kurs. Nakon što dobijeni kod unesete u formu koja se nalazi na dnu strane, dobićete na imejl sva potrebna uputstva za pohađanje kursa.
Pozivamo vas da i dalje redovno čitate knjige i ulažete u sebe jer je to znanje koje vam niko ne može oduzeti, a ovim akcijom želimo da vas dodatno motivišemo u tome.
Sezam Book
Uvek pravi izbor za čitanje!
https://www.biznis-akademija.com/dan-knjige/
Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"
Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).
Sveti Sava u narodnom predanju
У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић, али главни потицај, да се прикупе и објаве сва предања о том популарном светитељу, дошао је тек 1897. године од господина Вида Вулетића-Вукасовића у Босанској вили. Од тада, Босанска вила је за пуне четири године, од 1897 до 1901, доносила, готово у сваком броју, по неко предање о светитељу и учинила тим велику услугу проучавању Савиних легенди. Сем у Босанској вили, а по њеном примеру, објављен је један део предања о Светом Сави још и у Босанско-херцеговачком источнику за 1897, годину. Касније је понајвише предања о Светом Сави забележио господин Станоје М. Мијатовић, најпре у Братству, XII-XIII, 1908, под натписом „Свети Сава у народној успомени”, потом у засебној књижици „Свети Сава у народним причама”, Нови Сад, 1913, у серији Књига за народ Матице Српске, свеска 148; и у књижици Свети Сава у нашим народним песмама, Београд, 1923. под псеудонимом Србољуб Србобратић. У новије доба, господин Ст. М. Димитријевић упутио је позив преко Весника српске цркве, XXIX, 1924. стр. 626-8, свештеницима, учитељима и осталој народној интелигенцији, да обрате пажњу на све врсте народног предања о Светом Сави, пошто „далеко већи део још није прикупљен и објављен, него кружи само по народу као његова усмена лектира”. Тај позив имао је извесног успеха, и у Веснику је током 1925. и 1926. године дат читав низ лепих и корисних прилога.
